• Makedonska Opera i Balet - Macedonian Opera and Ballet, Skopje
  • 20:00:00 , 22 Дек, 2017 до 23:00:00 , 22 Дек, 2017
  • Makedonska Opera i Balet - Macedonian Opera and Ballet
  • 156 доаѓаат, 612 можеби
  • Настанот е завршен
  • Џакомо ПучиниТУРАНДОТДиригент: Бисера ЧадловскаРежисер / Сценограф / Костимограф: Џанкарло дел Монако (Италија)Светло дизајн: Волфганг фон Цубек (Австрија)Кореограф: Саша ЕвтимоваАсс. Диригент: Катерина СтојковскаАсс. Режисер: Трајко Јордановски, Љупка ЈакимовскаКонцерт мајстор: Верица Ламбевска Хор-мајстор: Ѓурѓица Дашиќ, Јасмина ЃорѓескаКорепетитори: Елена Сиљаноска, Јанинка Невчева, Андреја НауновНАСТАПУВААТ:Турандот: Весна Ѓиновска ИлковаКалаф: Ѓорѓи ЦуцковскиЛиу: Маријана Панова (Бугарија)Тимур: Владимир СаздовскиПинг: Кристијан АнтовскиПанг: Дарко НешовскиПонг: Дејан СтоевМандарин: Диме ПетровАлтоум: Марјан НиколовскиХорот, оркестарот и балетски ансамбл на МОБИнспициенти: Љупчо Полизов, Драган Костадиновиќ, Марко ПавлевскиСуфлери: Павлина Здравкова, Светлана Георгиева ТУРАНДОТСинопсисТурандот е опера во три чина од Џакомо Пучини. Напишана по либретото на Џузепе Адами и Ренато Симони. Текстот се базира на адаптацијата на Фридрих Шилер на драмата Турандот од Карло Гоци. Пучини умира и не ја допишува операта, подоцна таа е завршена од Франко Алфано. Светската премиера се изведува во Миланската Скала на 25 Април 1926 година диригирана од Артуро Тосканини. Операта се извела по музиката на Пучини без дополнувањата на Алфано. I ЧИНПекинг во времиња од прикаските. Во близината на Забранетиот град на еден плоштад исполнет со луѓе еден мандарин ја чита царската заповест: секој принц кој има намера да се ожени со принцезата Турандот мора прво да одговори на три загатки. Тој што нема да ги одговори загатките ќе ја загуби главата. Последниот кандидат, Персискиот принц, треба да биде погубен таа ноќ кога ќе изгрее месечината. Граѓаните жедни за крв ги поттикнуваат џелатите да побрзаат. Во настанатата врева и турканица младата робинка Лиу бара помош за својот остарен господар кој е турнат на земјата. Едно младо момче во него го препознава својот одамна исчезнат татко Тимур, поразениот татарски крал. Старецот му кажува на својот син, принцот Калаф, дека единствено Лиу му останала верна. Момчето го интересира причината за нејзината верност, а одговорот на девојката е: некогаш одамна, Калаф и се насмевнал. Толпата повторно вреви и бара крв но се појавува месечината и наеднаш настанува страшен молк. Злосреќниот кандидат за царски зет го носат да го погубат. Народот моли Турандот да му го поштеди животот. Се појавува принцезата која со презир наредува погубувањето да продолжи. До толпата народ од далечина доаѓа врисокот на човекот што умира. Убавината на Турандот целосно го обзема Калаф па тој одлучува да ја освои и таа да му стане невеста. Калаф поаѓа кон гонгот со кој се објавува пристигнувањето на нов кандидат. Обидите на тројцата министри на Турандот, Пинг, Панг и Понг, да го обесхрабрат момчето се надополнети со молбите на Тимур и расплаканата Лиу. Но сè е залудно, Калаф го удира фаталниот гонг и го извикува името на Турандот. II ЧИНПинг, Панг и Понг тажат поради крвавото владеење на Турандот. Тие се молат љубовта да надвладее во нејзиното студено срце и да се врати мирот во земјата. Но стварноста е сурова и народот се собира да ја слушне загатката што Турандот ќе му ја постави на најновиот кандидат. Стариот император Алтум седи на престолот во царската палата и го повикува Калаф да се откаже од намерата но неговите обиди не вродуваат со плод. Влегува Турандот и ја раскажува приказната за нејзиниот предок - принцезата Лу Линг која безмилосно ја убил некој принц освојувач. Во знак на одмазда, Турандот се свртила против сите мажи решена никој никогаш да не ја поседува. Таа ја поставува првата загатка: “Што е тоа што се раѓа секоја ноќ и умира секое утро?” “Надеж” точно одговара Калаф. Вознемирената Турандот продолжува: “Што е тоа што светка црвено, жешко е како пламен, но сепак не е оган?” После кусо размислување Калаф одговара: “Крв”. Турандот е потресена но ја поставува и третата загатка: “Што е тоа што е како мраз но гори?” После момент на напнатост и молк Калаф триумфално извикува: “Турандот!” Народ му е благодарен на небото за среќниот исход. Турандот залудно го преколнува татка си да не ја напушти и да не ја дава на туѓинец. Калаф широкоградо и нуди на Турандот нов облог. Сега е нејзин ред таа да одогвори на една негова загатка. Ако успее да го открие неговото име пред да зазори тогаш тој ќе и го предаде својот живот. III ЧИНВо градината на царската палата Калаф дознава за прогласот на Турандот: никој во Пекинг не смее да заспие се додека таа не го дознае името на странецот, во спротивно ќе летаат глави. Принцот размислува за среќата што го очекува, а Пинг, Панг и Понг се обидуваат да го поткупат и да го откажат од облогот. Заплашената толпа со исукани мечови му се заканува на Калаф за да го дознаат неговото име. Во тој момент војници ги довлекуваат Лиу и Тимур. Калаф е преплашен и се обидува да ги убеди луѓето дека тие не ја знаат неговата тајна. Се појавува Турандот и му заповеда на Тимур да проговори. Лиу низ плач извикува дека таа е единствената која го знае идентитетот на туѓинецот. Иако ја мачат таа сепак останува нема. Турандот е импресионирана од истрајноста на Лиу. Таа ја прашува Лиу за нејзината тајна, на што следи одговор: “Љубов”. Принцезата наредува мачењето да продолжи уште пожестоко но тогаш Лиу успева да му го истргне ножот на Калаф и се самоубива. Тимур и народот скршени од болка следат како го изнесуваат нејзиното тело. Турандот останува да се соочи со Калаф, а тој конечно ја зема во својата прегратка и ја тера да го бакне. Сигурен во својата победа Калаф го открива своето име. Народот го поздравува императорот кога Турандот приоѓа кон престолот и објавува дека името на туѓинецот е: Љубов. TURANDOTSynopsisTurandot is an opera in three acts by Giacomo Puccini, set to a libretto in Italian by Giuseppe Adami and Renato Simoni. The text is based on Friedrich Schiller’s adaptation of the play Turandot by Carlo Gozzi. Turandot was unfinished by the time of Puccini's death, and was later completed by Franco Alfano. The first performance was held at the Teatro alla Scala in Milan on 25 April 1926, and conducted by Arturo Toscanini. This performance included only Puccini's music and not Alfano's additions.I ACT Peking, legendary times. In a quarter swarming with people near the Forbidden City, a Mandarin reads an edict: any prince seeking to marry Princess Turandot must answer three riddles - and if he fails, he will die. Her latest suitor, the Prince of Persia, is to be executed at the rise of the moon. Bloodthirsty citizens urge the executioner on, and in the tumult a slave girl, Liщ, calls out for help when her aged master is pushed to the ground. A handsome youth recognizes him as his long-lost father, Timur, vanquished king of Tartary. When the old man tells his son, Prince Calаf, that only Liu has remained faithful to him, the youth asks her why. She replies it is because once, long ago, Calаf smiled on her. The mob again cries for blood, but the moon emerges, and all fall into sudden, fearful silence. The onlookers call upon Turandot to spare his life. Turandot appears and, with a contemptuous gesture, bids the execution proceed. The crowd hears a death cry in the distance. Calаf, smitten with the princess' beauty, determines to win her as his bride, striding to the gong that proclaims the arrival of a new suitor. Turandot's ministers Ping, Pang and Pong try to discourage the youth, their warnings supplemented by the entreaties of Timur and the tearful Liu. Despite their pleas, Calаf strikes the fatal gong and calls out Turandot's name. II ACTPing, Pang and Pong lament Turandot's bloody reign, praying that love will conquer her icy heart so peace can return. As the populace gathers to hear Turandot question the new challenger, the ministers are called back to harsh reality. The aged Emperor Altoum, seated on a high throne in the Imperial Palace, asks Calаf to give up his quest, but in vain. Turandot enters and tells the story of her ancestor Princess Lou-Ling, brutally slain by a conquering prince; in revenge Turandot has turned against all men, determining that none shall ever possess her. She poses her first question: what is born each night and dies each dawn? “Hope,” Calаf answers correctly. Unnerved, Turandot continues: what flickers red and warm like a flame, yet is not fire? “Blood,” replies Calаf after a moment's pause. Shaken, Turandot delivers her third riddle: what is like ice but burns? A tense silence prevails until Calаf triumphantly cries “Turandot!” While the crowd gives thanks, the princess begs her father not to abandon her to a stranger, but to no avail. Calаf generously offers Turandot a riddle of his own: if she can learn his name by dawn, he will forfeit his life. III ACT In a palace garden, Calаf hears a proclamation: on pain of death, no one in Peking shall sleep until Turandot learns the stranger's name. The prince muses on his impending joy; but Ping, Pang and Pong try unsuccessfully to bribe him to withdraw. As the fearful mob threatens Calаf with drawn daggers to learn his name, soldiers drag in Liu and Timur. Horrified, Calаf tries to convince the mob that neither knows his secret. When Turandot appears, commanding the dazed Timur to speak, Liu cries out that she alone knows the stranger's identity. Though tortured, she remains silent. Impressed by such endurance, Turandot asks Liu's secret; “Love,” the girl replies. When the princess signals the soldiers to intensify the torture, Liu snatches a dagger from Calаf and kills herself. The grieving Timur and the crowd follow her body as it is carried away. Turandot remains alone to confront Calаf, who at length takes her in his arms, forcing her to kiss him. Knowing physical passion for the first time, Turandot weeps. The prince, now sure of his victory, tells her his name. As the people hail the emperor, Turandot approaches his throne, announcing that the stranger's name is - Love.